БОНТОН

БОНТОН

Драматизација: Мила Машовић Николић    
Режија: Исидора  Гонцић
Костим: Владислава Јолџић
Сцена: Нађа Антић
Mузика: Јован Марић

Улоге:

Финићка ЈОВАНА  ЦВЕТКОВИЋ
Простић МИЛОШ  САМОЛОВ
Буца ИВАНА  АЏИЋ
Рака НИКОЛА  МАЛБАША
Цака КАТАРИНА ДИМИТРИЈЕВИЋ

Датум премијере: 25. мај 2018.

Узраст: 11+
Трајање: 55'
Аутор: Јасминка Петровић / Мила Машовић Николић
Сцена: Вечерња/Тинејџ сцена

Представа „Бонтон“ по мотивима истоимене књиге Јасминке Петровић настала је са циљем да деци школског узраста укаже на правила лепог понашања, прихватљиве комуникације, поштовања туђих права и слобода, као и буђењу духа добросуседства и емпатије према другима. Кроз ликове какве можемо срести на сваком месту и у сваком тренутку, а који су осликани у комично-гротескним карактерима госпође Финић (Јована Цветковић) и господина Простића (Милош Самолов), група тинејџера: девојчице Буца (Ивана  Аџић) и Цака (Катарина Димитријевић), и њихов друг Рака (Никола  Малбаша), упадају у разне пријатне и не тако пријатне ситуације. Излаз из сваке од ових авантура начин је да се ликови као и публика опамете и оплемене, али и да се замисле о томе како нечији добронамеран или злонамеран гест заправо изгледа у очима других.

Ауторску екипу ове представе чине редитељка Исидора Гонцић, текст драматизације написала је Мила Машовић-Николић, Владислава Јолџић (костим), Нађа Антић (сцена) и Јован Марић (музика). 

 


РЕЧ РЕДИТЕЉА

Буди то што јеси,
Нису само фразе,
Прати добро себе,
И сопствене фазе.
Труди се да дајеш,
Најбоље од себе,
Немој да већина,
Утиче на тебе.

Понекад те правила нервирају и покушаваш да их заобиђеш.
Кад ти кажу: МОРА, ти помислиш „Е, баш не мора!“.
Кад те опомињу да нешто ТРЕБА, ти одговориш „Е, баш не треба!“
Али, крени од себе. И не ради другима оно што не желиш да други раде теби.
Ниси сам на свету и нека правила понашања и пристојности намећу се сама по себи. Зато, буди добар, буди насмејан, кажи „хвала“ и „извини“ и наравно, остани свој.

Исидора Гонцић

РЕЧ ПИСЦА

Идеју за књигу „Бонтон“ добила сам од сина. „Али напиши тако да буде духовито, а не смарачки“, посаветовао ме је. Отишла сам у библиотеку и потражила све књиге са овом тематиком. Било их је заиста много. Када сам их ишчитала појавила су се бројна питања: Ко сам ја да некоме говорим о бонтону? Како о лепом понашању писати духовито, а не смарачки? Да ли се ја понашам у свакој ситуацији исправно? Зар је потребна још једна књига о бонтону, поред свих ових осталих? А онда налетим на познати текст Артура Шопенхауера: „Када је хладно, бодљикаво прасе тражи другу бодљикаву прасад да леже заједно, да се збију, јер им је тако топлије. Да немају бодље, то би било лако. Али, бодљикава прасад имају дуге и оштре бодље. Кад се збију у гомилу, боду једно друго. То није добро. А није добро ни кад им је хладно. Зато се бодљикава прасад дуго муче док не нађу неко згодно растојање: да буду једно уз друго, а да се не боду. То растојање зове се лепо понашање. То је лепо понашање: да ја не повредим тебе, да ти не повредиш мене; да помогнемо једно другом, да и мени и теби буде добро.“ Наједном ми се отворило пред очима. „То неће бити књига о лепим манирима, већ о толеранцији“. И тако, уз подршку издавачке куће „Креативни центар“ и сјајних илустрација Боба Живковића, књига „Бонтон“ је угледала светлост дана. До сада је објављено седам издања, књига је преведена на неколико језика, делови текста су ушли у школске уџбенике, а управо има премијеру и на позоришним даскама. Изгледа да ипак није смарачка.

Јасминка Петровић

РЕЧ ДРАМАСКОГ ПИСЦА

За сваког драмског писца изазов је драматизовати грађу која није само књижевност, већ нека неухватљива форма дидактичког текста који у себи носи богатство драмског шарма. Може ли се све то наћи у бонтону као жанру? Бонтон је пре свега приручник о лепом понашању, зар не?! У случају „Бонтона“ Јасминке Петровић одговор би био: -НЕ! Духовити описи ситуација из књиге нуде обиље позоришних сцена, које јако пуно подсећају на обичан живот, али су измаштане тако да кроз њих видимо све лепе и ружне слике и прилике себе и других. Све оно што је у књизи само назначено, у драматизацији је доведено до климакса. Све оно што је у књизи богато драмским садржајем, налази се у тексту. А публика, била она велика или мала, заједно са ликовима Финићке, Простића и тинејџера из комшилука сусреће се са фрагментима живота. У тим фрагментима могуће је спознати дубљу истину, не само ко је како и колико васпитан, већ и ко је каква особа иза маске финоће.

         Мила Машовић-Николић

БИОГРАФИЈЕ АУТОРА

Исидора Гонцић рођена 1990. године у Београду. Дипломирала позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду у класи проф. Иване Вујић.

Била је асистент режије на представама: ГРК ЗОРБА (Михајло Вукобратовић, Позориште на Теразијама и Будва Град Театар), PLAY POPOVIĆ (Ивана Вујић, Атеље 212 и Дом Културе Панчева), ГЛАВО ЛУДА (Никола Булатовић, Позориште на Теразијама и Дом Културе Чачак), ЗОНА ЗАМФИРОВА (Кокан Младеновић, Позориште на Теразијама), ИЗДАЈА (Горан Шушљик, ЈДП), СЛУЧАЈЕВИ/ LOST IN SERBIA (Кокан Младеновић, ДАДОВ), КАЗИМИР И КАРОЛИНА (Снежана Тришић, Атеље 212).

Позоришне режије: МУЗА, Муза Павловна (УК „Вук Караџић“, 2012), ПОЗИВ, Дарко Марјановић (ДАДОВ, 2012), ПРИНЦ ЖАБА, Дејвид Мемет (Сцена „Мата Милошевић“ ФДУ, 2013) ЋЕЛАВА ПЕВАЧИЦА, Ежен Јонеско (Атеље 212, 2014), ЛЕПТИРИЦА, Милован Глишић/ Димитрије Коканов (ДАДОВ, 2015), ШТУЦАЊЕ, Владимир Зујев (УК ВУК, 2016), ПЕПЕЉУГА, Rodgers & Hammerstein's (Emotion production), ОД А ДО ДА (УК ВУК, 2017), ТО КОД НАС НЕ МОЖЕ ДА БУДЕ, Радивоја Домановића и Слободана Обрадовића (Народно позориште, Пирот, 2018).

Редитељ поетских наступа (Дом ученика средњих школа „Јелица Миловановић“) на такмичењу домова, 2015. и 2016. године (ГАВРАН, Едгар Алан Поа и СМРТ МАЈКЕ ЈУГОВИЋА).

Редитељ концерта ДРУГОАПРИЛСКО ДУВАЊЕ Квартета „Невски“, 2015. године.
Ко-редитељ концерта ДРУГА СТРАНА НОРМАЛНОСТИ, Take Over Festival (Савет младих Коларац и удружење Простор).

Јасминка Петровић написала је око тридесет књига за децу и младе (Све је у реду, Лето када сам научила да летим, Ово је најстрашнији дан у мом животу, Бонтон, Секс за почетнике, Од читања се расте, Само за твоје уши, Хоћу кући, Да ли сте ви жаба?, 35 калорија без шећера...). Њене књиге преведене су на двадесет пет језика, а неке од њих су драматизоване у позориштима у Београду, Сарајеву, Загребу и Стокхолму. По књизи О дугмету и срећи, урађена је представа Миљаковац, то јест Нови Зеланд у Малом позоришту Душко Радовић, а недавно је по истој књизи снимљен и филм Злогоње. Јасминка је писала за многе часописе (Тик-Так, Велико двориште, Политикин Забавник...). Уређивала је Натионал Геограпхиц Јуниор на српском језику. Учесник је у различитим пројектима за децу и младе и чест је гост школских и градских библиотека. Са удружењем Крокодил организује књижевни фестивал за децу Крокодокодил. Сценариста је дечје серије Кукурику шоу (РТС). Један је од оснивача покрета за побољшање културе.

 

Сцена за децу

Следећа представа >>
Вилијам Шекспир / Никита Миливојевић, Узраст 7+