Malo Pozorište Duško Radović

МОБИ ДИК

МОБИ ДИК

Текст: Димитрије  Коканов
Режија: Снежана  Тришић
Драматург: Димитрије  Коканов и Мила Машовић-Николић
Сценографија: Љубица Милановић
Костим: Милица Грбић-Комазец
Музика: Срђан  Марковић
Сценски покрет: Дамјан Кецојевић

Улоге:

Девојчица  Рејчел ЈОВАНА  ГАВРИЛОВИЋ
Мама, Хоботница ДУШИЦА СИНОБАД
Тата, Капетан Ахаб, Компас ДАМЈАН  КЕЦОЈЕВИЋ
Пелег, Лампа ЈЕЛЕНА  ЋУРУВИЈА ЂУРИЦА
Квиквег, Месец МИЛОШ АНЂЕЛКОВИЋ
Старбак, Морски Талас САША  КУЗМАНОВИЋ
Исмаил, Мапа ФИЛИП  ХАЈДУКОВИЋ
Море, Морнари СВИ

Узраст: 6+
Трајање: 60'
Аутор: Херман Мелвил / Димитрије Коканов
Сцена: Сцена за децу

Чувени кит Моби Дика, немилосрдна морска неман која потапа бродове и једе морнаре, страх је и трепет за све, осим за девојчицу Рејчел. Рејчел на први поглед изгледа као сасвим обично дете које је са родитељима на летовању, али њој је поверен важан задатак - да спасе Моби Дика од капетана Ахаба и његове посаде. Она једина на свету зна месечеву тајну и једина има моћ да одбрани водени свет од човековог уништења. У овој пустоловини, Рејчел ће, да би заштитила старог и мудрог кита од сигурне смрти у мрежама китоловаца, морати  да се врати у прошлост и да се суочи са својим највећим страхом, страхом од пливања. Кроз авантуру коју ће Рејчел доживети, видећемо како велика и страшна бића понекад могу бити слаба и беспомоћна, и како мали и слаби могу да постану хероји који ће помирити човека и природу. 

 


О ПРЕДСТАВИ

Моби Дик је у путописима морепловаца остао забележен као највећи, најстрашнији и најопаснији кит свих времена. Херман Мелвил је 1851. године написао  роман у коме потера капетана Ахаба и осталих морепловаца са брода Пиквод за Моби Диком прераста у епску пустоловину и космичку борбу. У нашој представи главни лик је једна необична девојчица Рејчел која се усудила да Моби Дика сагледа као другачије биће. Видела је у њему све оно што ниједан путопис никада није записао.
На летовању са родитељима Рејчел опет није научила да плива али је слушала море, таласе, ветар и шум шкољки, а онда је чула и песму китова која је одводи у опасну авантуру и мисију. Можда је све то она измислила или сањала али њена снага да препозна и избори се за добро у сваком бићу покренуће море промена у свима, па и у њој самој.
У судару светова, природе и цивилизације, прошлости и садашњости још увек су најдаља и највећа открића она која  рађају комникација, размевање и љубав. Изгледа да се најопсаније дубине крију у нама и другим људима па је свима лакше да плутају на површини. Бојимо се да заронимо. Ово је представа за пливаче и непливаче, за авантуристе, пустолове и страшљивце. За све оне који се не боје да упознају свој страх јер се можда баш у њему скрива нека чудесна лепота. Моби Дик је поетска авантура о пустоловинама које мењају свет и појединца.

Снежана Тришић,
редитељ

О ДРАМСКОМ ТЕКСТУ

Драматизација и адаптација овог капиталног књижевног дела је подразумевала доношење тешке одлуке око тога шта су теме које треба отворити и развити у дијалогу са децом. Реч је дакле о великом наративу који није изворно намењен деци, чије језичко богатство и приповедни стил не дају превише простора за традиционалне драмске форме. Али неопсоран је значај тема које Мелвилово дело отвара или наговештава код савременог читаоца. У овој драматизацији пошло се од чињенице да оригинални текст нема женске јунаке, те је првобитна одлука била да протогиниста адаптаираног текста буде протогонисткиња – девојчица из садашњости која кроз магијски свет снова путује у прошлост где се суочава са наративом Моби Дика. Овај наратив је такође адаптиран третирајући теме односа човека и природе, тј. помирења човека са природом.

Моби Дик је у овом свом адаптираном облику прича о авантури која спаја свет реалности и фантазије, а та аванутура је уствари пут који дете пролази како би се суочило и ослободило својих страхова. Ово путовање је испуњено темама односа човека и природе, односно човека и животиња. Моби Дик и море се преузимају и као симболи страха од непознатог и као симболи природе коју савремени човек уништава на најразличитије начине.

Димитрије Коканов,
драмски писац

О КИТОВИМА И СНОВИМА

Девојчица је уснила сан. У том сну она се буди на легендарном броду Пикводу, окружена посадом коју је Херман Мелвил описао у свом роману. Девојчица се придружује потери за Моби Диком. У митовима и легендама, а ова прича може се уврстити у њих, јунак побеђује чудовиште. Ова победа обично исказује архетипску тему о победи нашег ја над назадним тежњама. Ако је јунак, односно у нашем случају јунакиња, дете, ова победа симбол је одрастања. Међутим, овде се сусрећемо са проширеним значењем – девојчица Рејчел има жељу да мењајући себе промени и свет око себе. Она се мора споразумети са разорним силама природе и морским неманима како би помирила људе и природу и повратила хармонију. Пре него што њено незрло ја може да победи, мора да загосподари сопственим страховима и асимилира их. Рејчел, од девојчице која је опседнута метафизичким трагањем, бива уплетена у авантуру у којој мора да проживи добро и зло. Њено буђење на видело износи епилог у ком сањалица коначно прихвата свет какав јесте.

     Мила Машовић-Николић,
драматург 

БИОГРАФИЈА РЕДИТЕЉА

Снежана Тришић рођена је 1981. у Београду. Позоришну и радио режију дипломирала је 2009. на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Николе Јевтића и Алисе Стојановић.
Од 2013. је стално запослена редитељка суботичког Народног позоришта до 2015. када постаје асистент на Катедри за позоришну и радио режију ред. проф. Ивани Вујић на Факултету драмских уметности у Београду. Завршава Докторске уметничке студије  у драмским и аудио визелним уметностима на Факултету драмских уметности у Београду.
Похађала је Интернационални семинар за позоришне редитеље у организацији ASSITEJ Немачке уз сарадњу међународног ASSITEJ-a, у Schnawwl позоришту у Манхајму, које је огранак Националног позоришта у Манхајму, једног од четири национална позоришта у Немачкој, Манхајм, 2015.
Као добитник КЕНДИЈЕВЕ СТИПЕНДИЈЕ (John F. Kennedy Center for the Performing Arts, U.S. State depertment) учествовала је у програму за позоришне редитеље  и похађала бројне радионице, семинаре и конференције у Вашингтону, Њујорку и Чикагу, 2010.

Значајније представе:

Разред, Матјаж Зупанчич, Народно позориште Републике Српске, Бања Лука (2009);
Самоудица, Александар Радивојевић, Атеље 212 (2009);
Хеда Габлер, Хенрик Ибзен, Народно позориште у Београду (2011);
Пошто паштета?, Тања Шљивар, Атеље 212 (2012);
Чудо у Поскоковој Драги, Анте Томић/ драматизација Маја Пелевић, Народно позориште у Суботици (2012);
Народна драма, Олга Димитријевић, позориште “Бора Станковић” у Врању ( 2012);
Пинокио, Карло Колоди/ драматизација Јелена Мијовић, Градско позориште Подгорица (2013);
Бизарно, Жељко Хубач, Народно позориште у Београду/ Шабачко позориште ( 2013);
Мистер Долар, Бранислав Нушић, Народно позориште у Суботици (2014);  
Носорог, Ежен Јонеско, Народно позориште Кикинда (2014);
Казимир и Каролина, Еден фон Хорват, Атеље 212 (2014);
Иза Кулиса, Мајкл Фрејн, Народно позориште у Суботици (2015);  
Шта се догодило након што је Нора напустила свога мужа или стубови друштава, Елфриде Јелинек, Југословенско драмско позориште (2015);
Тероризам, Владимир и Олег  Пресњаков, Београдско драмско позориште (2016);
Ждрело, Жанина Мирчевска, Народно позориште Кикинда (2016);
Деца Радости, Милена Марковић, Атеље 212 (2016);
Ричард III, Вилијем Шекспир, Народно позориште у Београду (2017);

Представе су гостовале на многим фестивалима у земљи и иностранству и добиле бројне награде од којих су најзначајније:

Казимир и Каролина - НАГРАДА "АРДАЛИОН" ЗА РЕЖИЈУ и НАГРАДА ЗА НАЈБОЉУ ПРЕДСТАВУ, 20. Југословенски позоришни фестивал, Ужице, 2015.
Казимир и Каролина и Носорог - НАГРАДА ЗА РЕЖИЈУ и НАГРАДА ЗА НАЈБОЉУ ПРЕДСТАВУ - 23. Фестивал класике „Вршачка позоришна јесен“, Вршац, 2015.
Казимир и Каролина - СТЕРИЈИНА НАГРАДА ЗА РЕЖИЈУ и НАГРАДА ЗА НАЈБОЉУ ПРЕДСТАВУ,   60. Фестивал Стеријино позорје, Нови Сад, 2015.
Носорог- НАГРАДА ЗА РЕЖИЈУ и НАГРАДА ЗА НАЈБОЉУ ПРЕДСТАВУ  , 65. Фестивал професионалних позоришта Војводине, Кикинда, 2015.
Народна драма - НАГРАДА ЗА РЕЖИЈУ, "51. Фестивал професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић", у Шапцу, 2015.
Мистер Долар- НАГРАДА ЗА РЕЖИЈУ, Фестивал “Дани Комедије” у Јагодини, 2015.
Бизарно – НАГРАДА ЗА РЕЖИЈУ, “Фестивал првоизведених представа” у Алексинцу, 2015.
Носорог- НАГРАДА ЗА РЕЖИЈУ, “ЈоакимИнтерФест” у Крагујевцу, 2014.
Чудо у Поскоковој Драги - НАГРАДА ЗА НАЈБОЉУ ПРЕДСТАВУ на фестивалу “Тврђава театар” у Смедереву, 2013.
Пинокио - НАГРАДА ЗА НАЈБОЉУ ПРЕДСТАВУ на 21. “Которском фестивалу позоришта за децу”, по оцени Дечијег жирија и Жирија града Котора, 2013.
Хеда Габлер - НАГРАДА ЗА НАЈБОЉУ ПРЕДСТАВУ на фестивалу “Театар у једном дејству” у Младеновцу, 2011.
Самоудица - НАГРАДА ЗА РЕЖИЈУ “ЉУБОМИР-МУЦИ ДРАШКИЋ”, Атеље 212 и Град Београд, 2009.
Породичне приче - НАГРАДА ЗА РЕЖИЈУ “SETKANI / ENCOUNTER 2008” (Интернационални  студентски позорисни фестивал у Брну), Чешка Република, 2008.
НАГРАДА “ др Хуго Клајн” најбољем студенту позоришне режије у генерацији, Факултет Драмских Уметности, 2007.

БИОГРАФИЈА АУТОРА

Димитрије Коканов је драмски писац и филмски сценариста. Ради као драматург у Позоришту ”Атеље 212” у Београду. Студирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду. Дипломирао је Драматургију на Факултету драмских уметности у Београду 2012.год. Интердисциплинарне мастер студије теорије уметности и медија завршио је на Универзитету уметности у Београду 2013.год. Тренутно је студент научних докторских студија теорије драмских уметности, медија и културе на Факултету драмских уметности у Београду.  Победио је на конкурсима »Слободан Стојановић« и »Зоран Радмиловић« за оригиналне драмске текстове са драмама Летачи (2009) и Вилинска Прашина (2011). Објављене су му драме Летачи (2010) и Вилинска прашина (2011, 2013). Теоријске радове из области студија извођења и театрологије објављује у домаћим и страним часописима. Јавно су му читане драме Боли Коло у режији Саше Божића (Колаж, Загреб 2017); Вилинска прашина у режији Снежане Тришић (УК Пароброд, Београд 2013); Ја нисам Ворен Бити у режији Ивана Вуковића (Миксер Фестивал, Београд 2011). Добитник је Михизове награде за 2017. годину. Као драматург сарађивао је са различитим редитељима и мултимедијалним умтеницима у ”Атељу 212” Београд, Народном позоришту Суботица, Народном позоришту Београд, Мадленијанум опери и театру Земун, Позоришту ”Зоран Радмиловић” Зајечар, Омладинском позоришту ”Дадов” Београд, Дечјем културном центру Београд, СКЦ-у Београд, Културном центру Нови Сад. Као писац и драматург сарађује са редакцијом Драмског програма Радио Београда. Као сценариста сарађује са редитељком Јеленом Гавриловић: Све је више ствари које долазе (2015) – краткометражни играни филм; Никог нема (2016) –  краткометражни играни филм, у продукцији, подржан од стране Филмског Центра Србије под насловом Облакодер; Најниже место на Земљи –  сценарио за дугометражни играни филм, подржан од стране Филмског Центра Србије у категорији развоја сценарија за дугометражни играни филм. Димитрије Коканов је и перформер.

 

 

Сцена за децу

Следећа представа >>
Игор Бојовић, Узраст 3-8