Страшне приче браће Грим

Страшне приче браће Грим

Тим Сапл / Керол Ен Дафи

Превод: Ђорђе Томић
Режија: Мик Гордон
Сценографија: Игор Васиљев
Костимографија: Маја Мирковић
Композитор: Игор Гостушки
Асистент редитеља: Иван Балетић*
Асистенти сценографа: Јована Обрадовић и Марија Јоцић**

*Студент позоришне режије на Факултету драмских уметности у Београду, у класи проф. Иване Вујић
**Студенткиње сценографије на Факултету примењених уметности и дизајна у Београду, у класи проф. Герослава Зарића

Улоге:

ИВИЦА И МАРИЦА
Отац – Миша Самолов
Ивица – Јово Максић
Марица – Душица Синобад
Мајка, Вештица – Јелица Вучинић
Хор – Маријана Вићентијевић
Хор – Алек Родић
Хор, Патка – Душан Мурић

ЗЛАТНА ГУСКА
Приповедач: Миша Самолов
Отац, Црквењак: Душан Мурић
Први син, Друга ћерка: Јово Максић
Други син, Поп: Алек Родић
Тупко: Јелица Вучинић
Прва ћерка: Маријана Вићентијевић Бадовинац
Принцеза: Душица Синобад

ПЕПЕЉУГА
Пепељуга: Маријана Вићентијевић Бадовинац
Млађа сестра: Душица Синобад
Старија сестра: Јелица Вучинић
Маћеха: Миша Самолов
Отац: Душан Мурић
Принц: Алек Родић
Дух мајке: Јово Максић

МИШ, ПТИЦА И КОБАСИЦА
Приповедач: Јово Максић

ЧАРОБНИ СТОЧИЋ
Отац, Дрводеља, Крчмар, Млинар, Стругар: Алек Родић
Први син: Миша Самолов
Други син,Гост, Рођак: Душан Мурић
Трећи син, Гост, Рођак: Јово Максић
Коза, Гост, Рођак: Јелица Вучинић
Гост, Рођак, Магарац: Маријана Вићентијевић Бадовинац
Гост, Рођак: Душица Синобад

Датум премијере: 10. новембар 2007.

Узраст: 5-10
Трајање: 60'
Аутор: Тим Сапл / Керол Ен Дафи
Сцена: Сцена за децу

Очаравајући свет народних бајки, са својим принцезама и злим маћехама, чаробним шумама и мудрим старим краљевима саставни је део детињства стотинама година. Као деца, слушајући народне бајке, учимо како да причамо приче о мистеријама света у коме живимо и о нашим сопственим загонетним мислима и осећањима. Свесни и несвесно, народне бајке упознају нас с правом природом живота. У овој представи деца ће кроз пет страшних бајки браће Грим: „Ивица и Марица“, „Златна Гуска“, „Пепељуга“, „Миш, птица и кобасица“, „Чаробни сточић“ – научити да се доброта награђује, а зло кажњава, те да се они који су увек добри, али и они који имају храбрости да се поправе, немају чега плашити. Ову представу режирао је славни британски редитељ Мик Гордон, а превод бајки радио је Ђорђе Томић. 

 


О РЕДИТЕЉУ

Мик Гордон је уметнички директор Позоришта Он. Био је помоћник директора у Краљевском националном позоришту од 2001. до 2003. године и директор Трансформационе сезоне у истом позоришту. Пре тога, био је уметнички директор лондонског позоришта Гејт. Студирао је савремену историју на Универзитету Оксфорд и позоришну режију са Питером Бруком у Француској и Лондону. Међу наградама које је освојио су награда Круга критичара и награда Питера Брука за најистакнутије позориште.

Као писац и редитељ:
О религији са АЦ Грејлинг, Позориште у Сохоу, Лондон, и са Лин Редгрејв у Њујорку; О Егу са Полом Брокс, Позориште у Сохоу, Лондон; О љубави у Узбекистану, Позориште Илхом, Ташкент и Позориште Гејт, Лондон и Радио 4 ББЦ; О смрти са Мари де Хенезел, Позориште Гејт, Лондон.

Нека од позоришних редитељских остварења:
Плес у Лугнаси, Лирско позориште у Белфасту; Оптичка триологија, Комад на шведском, енглеском и италијанском у Драмском позоришту у Штокхолму; Рат, Љубавници,Права ствар, Издаја (награда критичара за најбољу режију) Позориште Стриндберг у Штокхолму; Молитва за Овен Мини, Зидови, Ле паб, Национално позориште у Лондону; Мајмун, Позориште Вик за младе у Лондону; Поверење, Краљевско дворско позориште у Лондону; Саломе, Риверсајд студији у Лондону, Годспел, Фестивалско позориште у Чичестеру; Моја драга госпо, Ближе, Уметничко национално позориште у Буенос Аиресу (три награде АЦЕ за најбољу режију); Добровољци, Маратон, Уне темпете, Позориште Гејт у Лондону; Мера за меру, Енглеско путујуће позориште, Хамлет, Хофманове приче, Студио Националног позоришта; Ренар, Национални омладински балет; Обећање, 1001 ноћ БАЦ, Војничка прича, Институт Францаис; Алиса у земљи чуда, Град џунгла, Оксфордска играоница.

ОЧАРАВАЈУЋИ СВЕТ НАРОДНИХ БАЈКИ
Очаравајући свет народних бајки, са својим принцезама и злим маћехама, чаробним шумама и мудрим старим краљевима саставни је део детињства стотинама година. Као деца, слушајући народне бајке, учимо како да причамо приче о мистеријама света у коме живимо и о нашим сопственим загонетним мислима и осећањима.

Свесно и несвесно, народне бајке упознају нас с правом природом живота. Оне нас подстичу да славимо слободу и радост наше маште. Али, оне нам говоре и оно што инстинктивно знамо, да нису сви људи добри, да сви можемо да будемо похлепни и да живот подразумева и борбу.

Браћа Јаков и Вилхелм Грим сакупили су и написали најпопуларније и најчувеније збирке народних бајки на свету. Они су били стручњаци да представе само најбитније информације које омогућују да се прича исприча. Веровали су у моћ маште и били свесни колико је важно да се деца суоче са стварности живљења. А ми смо, у својој представи, покушали да останемо верни њиховој визији.
Мик Гордон
Београд 2007.

БАЈКЕ БРАЋЕ ГРИМ
По лепоти свог књижевног израза Бајке Браће Грим спадају међу најлепше уметничке бајке. Нема тих прича на свету које могу тако снажно да заокупе и покрену дечију машту као Пепељуга, Ивица и Марица, Златна Гуска. Јаков и Вилхелм Грим, велики савременици немачке књижевне, филозофске и музичке класичне баштине, премостили су својим духом време од античких митова до данашњих јунака из видео игрица. Зато се ове бајке, без икаквог претеривања, могу сврстати у највеће књижевно благо за децу.

На овим чудесним бајкама однеговано је много деце. Свако дете жели да види ту чаробну ципелицу коју је Пепељуга изгубила бежећи са бала. Зато и постоје многобројне позоришне и филмске верзије, јер свака генерација има право да задовоље ту огромну дечију потребу да виде своју Пепељугу на сцени, или филму...

Бајке као књижевна врста имају огроман значај у развоју детета. Кроз бајку дете упознаје живот и разазнаје две највеће вредности у њему - добро и зло. Сукоб добра и зла одређује смисао живота и свих ствари.

Како ће изгледати ципелица у овој представи зависи од редитеља Мика Гордона и његовог костимографа Маје Мирковић. Ова представа ће, сигурна сам, бити по много чему јединствена и због тога што је рађена на једној изузетно узбудљивој, маштовитој и скоро нестварној драматизацији.
Милица Новковић

О БРАЋИ ГРИМ

Браћа Грим, Јаков и Вилхелм, били су немачки научници највише познати по објављивању збирки народних прича и бајки, али и по свом раду у области лингвистике о гласовним променама (Гримов закон). Они су вероватно најчувенији приповедачи новела из Европе, који су омогућили да бајке као што су Снежана, Златокоса, Пепељуга и Ивица и Марица постану део најраспрострањеније светске баштине.

Јаков Лудвиг Карл Грим и Вилхелм Карл Грим рођени су 4. јануара 1785. односно 24. фебруара 1786. године у Ханану близу Франкфурта на Мајни, у породици са деветоро деце, од којих је шесторо преживело. Рано детињство провели су на селу, у „идиличном“ окружењу. Када је најстарији брат Јаков имао једанаест година, умро им је отац Филип Вилхелм, а породица се у скучену кућу у граду. Две године касније, деци је умро и деда, остављајући њихову мајку да се бори у оскудици. Савремени психолози доказују да је тешка породична ситуација утицала на начин на који ће браћа Грим тумачити и представљати своје бајке. Браћа су имала тенденцију да идеализују и налазе оправдање за очеве, док су негативци претежно женски ликови – на пример, зла маћеха и њене ћерке у Пепељузи, опака вештица у Снежани и седам патуљака и добри отац у Краљевићу жапцу. Други утицај се види у љубави браће према причама попут Дванаесторица браће, у којој приказују једну девојчицу са више браће (структура њихове породице) како савладавају непријатеље. Двојица браће Грим образовала се у Фридриховој гимназији и Каселу, а касније су обојица студирала право на Универзитету у Марбургу. Имали су тек нешто преко двадесет година када су започели лингвистичке и филолошке студије које су кулминирале у Гримовом закону и посвећености бајкама и народним причама. Иако су њихове збирке бајки постигне огромну популарност, оне су биле само нуспроизвод лингвистичких истраживања која су браћи била првенствени циљ.

Године 1830. основали су школу у Гетингену у којој је требало да постану професори.

Међутим, године 1837. браћа Грим су се придружила петорици својих колега, професора на Универзитету у Гетингену, да би протествовали против укидања либералног устава државе Хановер од стране Краља Ернеста Августа I, реакционарног сина Краља Георга III. Ова група је постала позната у немачким државама као Die Gottinger Sieben (Гетингенска седморка). Професори су отпуштени са универзитета, а тројица је и протерана – међу њима и Јаков Грим. Он се населио у Каселу, изван Ернестове власти, где му се придружио и Вилхелм, па су обојица живели код брата Лудвига. Међутим, већ следеће године, обојицу је позвао Краљ Пруске да дођу у Берлин, па су се тамо настанили.

Гроб Браће Грим налази се на гробљу Светог Матеје у Шенбергу у Берлину.

Вилхелм је умро 1859, а његов старији брат Јаков 1863. Браћа Грим су помогла у ширењу демократске мисли у Немачкој и прослављени су као претече немачког демократског покрета, чију револуцију је Краљевина Пруска брутално сломила 1948-1949 године и успоставила уставну монархију.
 

 

Сцена за децу

Следећа представа >>
Далија Аћин Теландер, Узраст 1-9