IN MEMORIAM

Јелица Вучинић
1946-2022

Јелица Вучинић рођена је 21.07.1946. у Београду, где је завршила гимназију, а глуму је завршила на Академији Сценских Умјетности у Сарајеву. Почетак каријере обележило јој је наступање у сада већ култној представи Коса у Атељеу 212. Наступала је у Народном позоришту у Ужицу, у представама Шашава књига, Мишоловка и Фандо и Лис. Највећи део своје каријере, ипак, остварила је у Малом позоришту „Душко Радовић“, у бројним насловима: Аска и Вук, Браћа Грим, Цврчак и мрави, Чавка неваљалка, Две бабе и три жабе, Букваријада, Снежана и седам увозних патуљака, Мистерија… Београд, Кобне лажи Сол Сарфати, Страдија, Кућа на граници, Добро јутро, капетане Пиплфокс, Несташни лутак, Пепељуга, Медвед с ружом, Чудесна звезда, Ескимска бајка, То лоза више не рађа, Зека Надувенко, Бајковизија, Две обале, Рики Тики Тави, Момо, Сам крај света, Мали принц, Алиса у земљи чуда, Лек од бресквиног лишћа, Страшне приче браће Грим, Кичма, Вештице. У Опери и театру „Мадленианум“ остварила је улогу у представи Бурлеска о Грку. За представу Жан-Лик Лагарса Сам крај света у поставци позоришта „Душко Радовић“ и у режији Влатка Илића, 2007. године осваја Стеријину награду за улогу Мајке. Поред Стеријине награде, добитница је награде Академског позоришта „Бранко Крсмановић“ за високе креативне домете у Академском позоришту, награде Малог позоришта „Душко Радовић“ за тридесет година непрекидног рада и високе уметничке и креативне домете и награде „Божидар Валтровић“ у категорији за најбоље уметничко глумачко остварење, као и захвалнице Војно медицинске академије за хуманитарни рад, захвалнице Свратишта у Крфској за хуманитарни рад, захвалнице неуропсихијатријске болнице др. Лаза Лазаревиц у Београду за несебичан допринос у циљу рехабилитације болесника, и дипломе установе у Сремчици за умерено и тешко заостала лица.