Срце у јунака Краљевића Марка
Срце у јунака Краљевића Марка
Режија: Југ Радивојевић
Сценограф: Александар Денић
Костимограф:Татјана Радишић
Композитор: Александар Сребрић
Драматург на представи: Гордана Гонцић
Сценски говор: Радован Кнежевић
Сценски покрет/Помоћник редитеља: Игор Дамњановић
Марко Краљевић БОГДАН БОГДАНОВИЋ
Теодора КАТАРИНА ДИМИТРИЈЕВИЋ
Муса Кесеџија ЛАЗАР МИЉКОВИЋ
Шарац АРСЕНИЈЕ ТУБИЋ
Вила Равијојла ИВАНА АЏИЋ
Буздован МИЛОШ АНЂЕЛКОВИЋ
Рујна АЛЕКСАНДРА АНЂЕЛКОВИЋ
Датум премијере: 23. октобар 2019.
Трајање: 60'
Аутор: Јордан Цветановић
Сцена: Сцена за децу

Много је песама испевано и прича испричано о Краљевићу Марку. Познато је колико је далеко сезала његова храброст и неустрашивост, али заправо јако се мало зна о љубавним јадима највећег српског јунака. Баш како то обично бива, најхрабрији међу нама су истовремено и најосетљивији. Ова прича говори о свим биткама које је Марко Краљевић водио и успешно побеђивао, али и прича о најважнијој животној битци, борби за љубав. Ово је прича о његовој потрази за љубављу. Јер сваки јунак има велико срце које мора бити испуњено срећом, радошћу и љубављу. Причајући о подвизима једног од највећих српских јунака, Марку Краљевићу, желимо да испричамо причу о томе шта једног човека чини јунаком. Зато су ликови ове драме персонификовани симболи оних особина које прави јунак и прави човек треба да има: Вила Равијојла (мудрост, машта), Буздован (храброст, снага, неустрашивост), Шарац (пројатељство, оданост) и Рујна (срећа, радост, уживање у животу). Желећи да освоји срце Теодоре, Марко Краљевић савладава различите препреке и упада у многе авантуре борећи се против непријатеља, Мусе Кесеџије. На крају, схвативши да никада неће успети да буде са њом, Марко заспи, не би ли макар у сну, кад већ не може на јави, био са оном коју воли. Он до данашњег дана спава и сања своју Теодору и можда ће се сваког тренутка пробудити и наставити своју борбу. И то има смисла. Јер, када не може да се љуби кога срце тражи, онда то и није живот за правог јунака.
О ПРЕДСТАВИ
Велики празник за свако позориште је праизведба комада нашег савременог писца. Овога пута, то је двострука радост – на Дан Малог позоришта „Душко Радовић“, први пут на нашим сценама биће изведена драма Јордана Цветановића СРЦЕ У ЈУНАКА КРАЉЕВИЋА МАРКА.
Сусрет са овим великим, митским јунаком увек је препун узбуђења, радости, смеха, патње и велике љубави. И многих питања, на која и писац, али и ова представа покушавају да пронађу одговоре.
Како се постаје јунак и шта то од нас чини јунака? Да ли је то храбро срце, одважност и снага, или пријатељство и оданост? Да ли су то мудрост и машта или можда срећа, радост и уживање у животу? Или све то заједно спојено у савршену хармонију која нас инспирише, подстиче и гура у нове победе? Ликови ове представе су баш то – неодвојиви делови великог Краљевића Марка, без којих он не би био то што јесте – велики јунак.
Али, оно што га чини великим налази се у малим стварима. У његовим осећањима. Као и сви ми и Марко Краљевић воли, воли јако, воли страсно. Али, пристаје да жртвује своју љубав због већих циљева.
Прича о Краљевићу Марку траје вековима и никада не престаје, јер он је заувек део свих нас. Свих нас који у нашим малим, свакодневним животима покушавамо да савладамо препреке, победимо неке наше Мусе Кесеџије и задобијемо срце вољене особе.
А бити јунак пре свега значи бити човек. Човек који воли.
Гордана Гонцић
У ЉУБАВИ СУ ВЕЛИКЕ ОЧИ
Када сам добио позив да напишем драму за децу, помислио сам „добро, ништа лакше“. То се ваљда лако пише. Међутим, чим сам сео да „загрејем столицу“, више нисам мислио тако. Тема је била конкретна, направити причу о нашем епском јунаку Марку Краљевићу, о коме сам мислио да све знам, али чим сам се мало удубио у материју схватио сам да заправо немам појма.
Читајући изнова народне песме, брзо сам дошао до закључка да у њима има и превише материјала и да ће бити тешко издвојити неки посебан догађај или дешавање око које ћу моћи да градим неку нову драму. Осим тога, шта рећи ново о Марку Краљевићу када је већ све испричано? А онда сам кренуо да постављам разна питања самом себи – у кога је био заљубљен тако велики јунак, неустрашив и ратоборан? Да ли је у „љубавним“ биткама био мањи од макова зрна или се без страха препуштао у врзино коло заљубљености? Шта се све крило у његовом храбром срцу? Да ли је ту уопште било места за праву љубав?
Тако је настала драма „Срце у јунака Краљевића Марка“. Познато је колико је далеко сезала његова храброст и неустрашивост, али заправо јако се мало знало о љубавним јадима највећег српског јунака. Баш како то обично бива, најхрабрији међу нама су истовремено и најтананије душе, па је тако и Марково срце патило за једном сасвим несвакидашњом и храбром девојком – Теодором. Легенда каже да је Марко био фасциниран њеном неустрашивошћу и бистрином памети, којом је с таквом лакоћом савладавала препреке и непријатељске замке. Већ после првог подвига постигнутим са њом, Марко се заљубио до ушију и све што је касније радио, радио је како би придобио њену пажњу. Она му је заправо давала велику подршку и управо та снага љубав коју је осећао према њој га је терала да издржи сваку тешку и безизлазну ситуацију, трудећи се да покаже колико је његово срце велико, а снага непресушна.
Ово је прича о подвизима Марка Краљевића, али и о његовој патњи за љубављу коју заправо није могао да има. О свим биткама које је Марко Краљевић водио и успешно побеђивао, али и прича о најважнијој животној битки, борби за љубав – о којој сви сањамо, било да нам у грудима лупа сасвим обично или у овом случају срце јуначко.
Јордан Цветановић
БИОГРАФИЈЕ АУТОРА
Југ РАДИВОЈЕВИЋ рођен је 1. марта 1972. године у Београду. Основну школу и Гимназију завршио је у Врању. Каријеру је започео у позоришту „Бора Станковић“ у Врању, уз оца управника, редитеља и глумца и мајку глумицу.
Дипломирао је у ЈДП-у у Београду представом „Коштана“ Боре Станковића. До сада је режирао преко 100 представа у позориштима Србије и региона. Добитник је преко 50 најзначајнијих награда у земљи и иностранству. Бави се и филмском и телевизијском режијом. Био је стални редитељ ЈДП-а, доцент на ФДУ у Београду на одсеку глума. Сада је директор БДП-а и стални редитељ Драме Народног позоришта у Београду. Председник је Одбора БИТЕФ-а. Члан је УО Црвена звезда и председник Звездине фондације.
Подпредседник је СДПС-а од оснивања. Ожењен је глумицом Миленом Васић и отац двојице синова Вука и Лава.
Јордан ЦВЕТАНОВИЋ (Никшић, 1982) је драмски писац, колумниста и идеја мејкер. Дипломирао је на Факултету драмских уметности, одсек драматургија, у Београду.
Написао је збирку кратких прича „Приче за тешку ноћ“ (успаванка за одрасле), у издању Просвете.
Аутор је драме „Терапија“, која се успешно изводила више од једне деценије на репертоару позоришта Атеље 212, као и на ОФ Бродвеју у Њујорку. Остале драме: „Претис лонац“ (драма за понети), „Диловање емоција“, „Симптоми“, „Отац и син“, „Изгубљен случај“, „Кад је Ниче плакао“…
Добитник је Михизове награде, награде за драмско стваралаштво, 2010. године.
Његова дела превођена су на енглески, француски, албански, мађарски и словеначки језик.
Објављује своје чланке у штампаним и електронским медијима у Србији и у иностранству.
Живи и ради на релацији Београд-Берлин.