Malo Pozorište Duško Radović

О Душку Радовићу

Душко Радовић
(1922-1984)

Душко Радовић, духовни отац нашег Малог позоришта, рођен је 1922. године у Нишу. Био је главни уредник "Пионирских новина", уредник Програма за децу Радио-Београда, уредник Програма за децу Телевизије Београд, уредник листа "Полетарац", новинар "Борбе" и од 1975. године био је уредник Студија Б. Умро је 1984. године у Београду.

Они који су га највише волели и поштовали записали су:

Све што је узео - платио је

"И ми који никад нећемо умрети, морамо говорити да ћемо сви умрети, из обзира према онима који ће умрети", говорио је више него обзирни песник Београда, новинар, мислилац и највећи "мргуд" међу децом - Душко Радовић.

Они који су га познавали кажу да су Душан - од душа и Радовић - од радености, уистину били имена - судбине. О томе како нас је творац "Џона Пиплфокса" и "Страшног лава" ослобађао од глупости, од власти, од рђавих навика, од неосетљивости на доброту - сведоци књиге песама и афоризама, записи култних емисија "Београде, добро јутро", речи којима деца, цитирајући га, покушавају да објасне себе и свет. А нико није мање личио на дете, а више имао душу детета - уверавају и данас његови пријатељи.

"Радовић је писао приче и песме, најаве и одјаве, сонгове и скечеве, куварице и сликовнице, афоризме и рекламе, синопсисе за филмове и прославе, пароле за акцију градске чистоће, текстове за матичаре..." Није, кажу, волео да га зову песником, њега, добитника Андерсенове и Змајеве награде, првог међу песницима у борби против соцреализма. Ни њега власт није много волела.

Често у немилости због бритких и јетких порука, у неспоразумима и постхумно (попут оног са Словенцима када су га потписали, "новим именом"), Душка Радовића, Змаја после Змаја, ни после 15 година, "Брана није гумом избрисао". Можда зато што је кроз живот, по сопственом признању, прошао као кроз самопослугу: све што је узео - платио је.

Познатија дела: "Капетан Џон Пиплфокс" (1953), радио-игра;"Поштована децо" (1954), песме; "Смешне речи" (1961), песме; "Причам ти причу" (1963), песме и приче; "На слово, на слово" (1963-1965), телевизијска серија; "Че, трагедија која траје" (1969. са М. Бећковићем), поема; "Вукова азбука" (1971), песме; "Зоолошки врт" (1972), песме; "Београде, добро јутро 1" (1977), афоризми; "Београде, добро јутро 2" (1981), афоризми; "Понедељак, Уторак, Среда, Четвртак", поезија и проза за децу у четири књиге; "Београде, добро јутро 3" (1984), афоризми.

Дела овог аутора превођена су на све значајније светске језике. Радовић је добитник наших најугледнијих награда: Невен, Младо поколење, Награде змајевих дечијих игара, Награде Стеријиног позорја, Седмојулске награде, као и дипломе Међународне организације за дечију књижевност Ханс Кристијан Андерсен.