О Нама

ИСТОРИЈАТ
Мало позориште „Душко Радовић“ на садашњој адреси налази се од 1968. године, када је усељено у прву наменски грађену зграду дечијег позоришта у Југославији. Отварање нове позоришне сцене за децу представљало је крај лутања Београдског позоришта лутака, чији оснивач је био Божидар Валтровић. На сцени Малог позоришта тих првих година могли су се видети бројни луткарски жанрови: марионете, гињоли, јавајке, лутке на штаповима, театар сенки, маске, црни театар.

Врло брзо позориште је постало омиљено место дечије публике, а истовремено је стекло и европски углед. На луткарској сцени тих година режирали су наши чувени позоришни редитељи попут: Марије Кулунџић, Србољуба Станковића, Соје Јовановић, Бранислава Крављанца, Живомира Јоковића, Јанка Врбњака, Вере Белогрлић, Богољуба Петровића и многи други. Са доласком нових генерација, позориште све више постаје драмско, и све су чешће представе у којима су глумац и лутка подједнако заступљени на сцени. Једна од најчувенијих представа из овог периода је „На слово, на слово“, по поезији Душка  Радовића.

Своју праву величину Мало позориште ће симболично стећи на Дан позоришта 23. октобра 1984. године, када ће понети име писца за децу и сатиричара, чији су тексови били омиљени на овој сцени, Душка Радовића. Ово је био мали корак који је отворио пут ка новој поетици, за коју је захвалан тадашњи управник Примож Беблер, редитељ и идејни творац Вечерње (сатиричне) сцене „Радовић“. Вечерња сцена „Радовић“, отворена је 7. марта 1986. године представом „Мистерија... Београд“, у режији Иване Вујић. Вечерња сцена постала је један од најзанимљивијих сценских простора у Београду, апсолутно отворен за иновативне идеје и експерименте, на којој су афирмисани многи млади позоришни редитељи који су тежили једино томе да створе уметнички значајно и бескомпромисно позориште.

Деведесетих, са почетком ратова и санкција, замиру сви облици међународне сарадње, као и пад продукције. Драматург и драмски писац Стеван Копривица на месту управник позоришта афирмише драмске представе на Дечијој сцени, а простор Вечерње сцене остаје без средстава за финансирање и препуштен је представама извођачких трупа. Мало позориште „Душко Радовић“ је једино београдско позориште на коме је дошло до оштећења зграде током бомбардовања 1999. године.

Доласком редитељке Ање Суше на место управнице позоришта 2002. године Вечерња сцена је видно оживела вођена чврстим репертоарским концептом – сцена за тинеџ публику. Прва представа на Сцени за младе у оквиру Вечерње сцене изведена 25. јануара 2003. била је „Секс за почетнике“, у режији Алисе Стојановић, по тексту Јасминке Петровић. Сцена за младу публику по узору на сцене европских театара усмерена је на савремене драмске текстове, провокативне и друштвено ангажоване. Ања Суша осмислила је сцену за младу публику као простор за стварање и едукацију будуће публике сваког позоришта, али и као простор за дијалог, промишљање реалности, а не пуко бежање од ње. Паралелно са овом, за Београд новом, едукативном функцијом позоришта за младу публику, Ања Суша простор Вечерње сцене дефинише и као место за "слободну креацију" које је отворено за младе позоришне уметнике свих струка (редитеље, глумце, дизајнере, сценографе, костимографе, композиторе, плесаче, кореографе...) и даје шансу (која је само пар година раније била незамислива) да своје прве представе ураде управо онако како желе, бескомпромисно и храбро. Уследила је и врло квалитетна сарадња са најзначајнијим представницима плесне сцене не само Београда и Србије, већ и региона. Цела прича Вечерње сцене добија додатни значај и признање кроз заједничке пројекте са водећим театрима за децу и младе у Данској (Corona La Balance и Lampe) и Шведској (Dramaten и Uppsala Stads Teater) која достиже свој врхунац гостовањем Марк Ван дер Велдена, једног од водећих данских редитеља који је на нашој сцени поставио "Окамењеног принца" Хенинга Манкела.

Комплетна реконструкција матичне зграде у Абердаревој улици завршена је крајем 2014. године. Простор је опремљен најсавременијом сценском механиком и расветом. Поред главне сцене, адаптацијом улазног хола направљен је још један сценски простор који може да се трансформише у малу сцену са монтажним седиштима – на којој је први пут изведена представа „Наглавачке“ 2016.године, у режији Далије Аћин Thelander. Репертоарска политика током мандата в.д. директора Алека Родића базирана је на високим уметничким стандардима. Изводе се класичне и савремене бајке, као и модерне драматизације дела класичне литературе за децу и младе, које су и даље на нашем репертоару: „Капетан Џон Пиплфокс“, „Три прасета“, „Мачак у чизмама“, „Моби Дик“, „Камени цвет“, „Бура“ , „Поп Ћира и Поп Спира“, „Царево ново одело“, „Судбина једног Чарлија“, „Рок енд рол за децу“, „Бонтон“, „Мали каплар“, „Плави чуперак“, „Аска и вук“, „Прича о Светом Сави“, „Чудотворно кресиво“ итд...

ПОЗОРИШТЕ ДАНАС

Позориште данас, после више од седамдесет година од оснивања,  подједнако негује Сцену за децу и Вечерњу (тинејџ) сцену, с јасним циљем и репертоарском политиком в.д. директора Александра Николића, да се поштованој публици понуди врхунски уметнички програм: дела класичне књижевности за децу и младе заступљена су подједнако као и савремени драмски текстови домаћих и страних аутора. Наша мисија кроз деценије постојања остала је иста, да будућу публику васпитавамо и негујемо у духу високе уметничке културе и укуса.

На нашој сцени налазе се различити класични и савремени жанрови, прилагођени по узрасту публици: од Шекспира за најмлађе, преко интерактивних представа, физичког театра, камишибај позоришта, модерних и класичних комада за децу и тинејџере, све до опере за децу. Наш репертор богат је насловима као што су: „Пепељуга“ Аце Поповића, „Гуливер“ Зорана Ђерића, „Крадљивци кокосових ораха“ Тијане Грумић и Анђелке Николић, „Дечак с кофером“ Мајка Кенија“, „Украдени принц, изгубљена принцеза“ Дена Тотера, „Сан летње ноћи“ и „Ромео и Јулија“ Вилијама Шекспира, „Мала школа рокенрола“ Љубивоја Ршумовића, „Бамби“ Угљеше Шајтинца, „Кад је био мрак“ по поезији Душка Радовића. Богат реперотар намењен је искључиво најмлађој публици, која се по први пут сусреће са позориштем, као што су представе: „WOW”, „Жабац и странац“, „Хоћу кући“ и тд.  

Посебна карактеристика нашег репертоара је извођење чак две опере за децу: „Дечја соба“, у режији Наталије Станковић и Матеја Ђедовића, под менторством Бориса Лијешевића, у новембру 2021. године и „Мали Димничар“, у септембру 2022.године у режији Наталије Станковић, под менторством Александра Николића. Захваљујући ентузијазму и храбрости на нашој сцени су по први пут извeдене представе у потпуности реализоване од стране глумаца – адолесцената, који су своје искуство преточили у драмски наратив – „Утопија“ и „Боље поље или играње ре:публике“, под менторством позоришних професионалаца.  Позориште негује традицију отворене институције у служби публике, тако што организује бројне аудиције, радионице за децу и младе, а током пандемије нудило је богат репертоар бесплатних он-лајн представа и програма. Позориште успешно реализује међународну сарадњу и учествује у интернационалним пројектима, као што су: „Opera: Past, Present, Perfect!“, „Демократија и луткарство“ и сл. Учесници смо бројних фестивала и добитници бројних домаћих и међународних признања и награда. У последње четири године у нашој кући изведено је чак двадесет и пет нових представа. У руху добре традиције и укуса, надамо се многим успешним премијерама!

Мила Машовић-Николић,

Драматург позоришта