Malo Pozorište Duško Radović

Глумица и театролог Маријана Петровић добитница Награде за промоцију права деце и младих на уметност „Донка Шпичек”

На управо завршеном фестивалу АСИТЕЖ-а Србије ФАС 02/03, додељена је Награда за промоцију права деце и младих на уметност „Донка Шпичек”. Ово je први пут да се додељује ово бијенално признање, које је намењено професионалцима који својим деловањем доприносе афирмацији, видљивости и развоју културе за децу и младе. Жири у саставу Љубивоје Ршумовић, Љубица Бељански-Ристић и Јасминка Петровић, одлучили су да се ово признање додели Маријане Петровић, која се кроз свој професионални рад бави афирмацијом и развојем културе за децу и младе пуне 43 године.

Маријану Петровић (Београд, 1957.). Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду, југословенску књижевност и српскохрватски језик, а магистрирала на Факултету драмских уметности, на Одсеку за театрологију, код ментора, професора др Владимира Јевтовића. Од 1978. је у сталном ангажману као глумица у нашем позоришту, а већ 39 година бави се и театролошким радом. Добитник је многих глумачких награда: Бијенала југословенског луткарства у Бугојну, Југословенског фестивала за дјецу Котор, Сусрета позоришта лутака Србије, Милена Начић, Божидар Валтровић и др.

Током 43 године професионалног рада у позоришту континуирано је радила на себи. Похађала је специјализоване семинаре УНИМА у Charleville–Mézières (Француска) 1985. и 1986. (Le wayang tradition et modernité), курсеве чувених луткара Јанка Врбњака, Атанаса Илкова, Еди Мајарона и Славча Маленова. Затим луткарске радионице Antonia Pancuta, Wolfganga Sterna, драмске радионице: по методи Мајкла Чехова, Сузан Остен, семинаре: „Умеће одрастања“, психолошко примарно превентивни програм за рад са младима тима Психокод, „Уметничка дела у дечијем свету“, Весне Јањевић Поповић, „Коришћење потенцијала позоришне уметности у практичној настави“, Vigdís Jakobsdóttir, Internacionalni psihodramski workshop Удружења психодрамских терапеута СЦГ.

Играла је у ТВ серијама и филмовима, а у серијалу Шумске приредбе, које су прерасле у Лаку ноћ децо, била је и стручни сарадник за анимацију у време када је Донка Шпичек била уредница дечјег програма. На радију, Београд 202, сарађивала као коаутор, глумац и водитељ емисија Будилник и Лаку ноћ децо.
Као професор, предавала је у средњој балетској школи „Лујо Давичо“ – организацију сценско-музичких делатности. Реализовала ауторске пројекте за децу као сарадник у Школигрици (Центар за културу Стари Град), за децу предшколског узраста, на тему: „Учимо слова кроз игру и покрет“. У Дечјем културном центру Београд, прва је у нашој земљи (2006.) радила луткарске игрице у оквиру Беби кутка (за бебе од 1 до 3 године), дечји драмски студио, сарађивала са Центром за музејску дидактику као глумац и аутор програма, била дугогодишњи домаћин-преводилац деци, на манифестацији Радост Европе, чији је оснивач Донка Шпичек. Водила је луткарску радионицу у ратним условима, јануара 1995. у Пакрацу (Хрватска). Тренутно је чланица Пројектног и Креативног тима пројекта (у оквиру ширег пројекта који се суфинансира кроз програм Креативна Европа “B-AIR”), истраживачког и стваралачког интердисциплинарног процеса: Welcome of the World (звучни/музички комад за бебе и малу децу). 

Осмислила семинар намењен учитељима, педагозима и психолозима, у организацији Министарства просвете и спорта Републике Србије при Учитељском факултету, на тему „Луткарство у основној школи“ и у оквиру њега одржала предавања и вежбе. У оквиру пројекта Центра за позоришна истраживања АпсАрт намењеног едукацији студената ФАСПЕР-а, реализовала је радионице на тему: „Употреба лутке у терапеутске сврхе“.
Презентовала је своје театролошке научне радове на стручним међународним симпозијумима. Била је члан жирија на фестивалима како професионалних позоришта, тако и дечјег, омладинског стваралаштва у земљи и иностранству. Превела је више драмских текстова са бугарског језика за дечја луткарска позоришта у Србији. Поезију за децу,  театролошке прилоге, преводе са руског и бугарског језика објавила у преко 30 различитих часописа и зборника.

Објавила књиге: Сунчани круг, Ливада, Када Моми секу нокте, Пеђа неће да спава, Милица се купа, Ирена код фризера, (приредила) монографију Мало позориште „Душко Радовић“ – 70 година разноликости, О глумцу са лутком.

Члан Аситеж-а и Цедеум-а.