Malo Pozorište Duško Radović

IN MEMORIAM

Бојан Лазаров
1972-2022

Члан ансамбла Малог позоришта „Душко Радовић“

Драге колеге и пријатељи,

Комеморација поводом смрти глумца Бојана Лазарова, биће одржана у петак 15. априла у 14.30 сати у Малом позоришту „Душко Радовић“.
Сахрана ће се обавити у суботу 16. априла у 12 сати, а изјаве саучешћа од 11.30 на Новом Бежанијском гробљу у Београду.

Студирао глуму на Академији уметности у Новом Саду у класи проф. Бора Драшковића. Од 1996. године професионално глумиo у позоришту, на филму и телевизији. Остварио је више од четрдесет улога у позориштима у Београду и у сомборском Народном позоришту у којем је као члан провео неколико сезона по завршетку студија. Сарађивао с већином значајних редитеља на овим просторима. Mногима је познат по филмским улогама у „Клопци“, „Београдском фантому“, „Мирису кише на Балкану“, „Истини и лажима“, „Тајнама винове лозе“, „Црвеном месецу“ и „Викенду са ћалетом“.
Остварио је преко 30 представа у Малом позоришту „Душко Радовић“. Први пут се као Потпоручник Фикус појавио у обнови представе „Љубав на први поглед“ 2001. године, а уследиле су успешне улоге као што су  Гусар Коновал (Капетан Џон Пиплфокс), Мерлин (Ноћ у Мерлиновом замку), Харамбаша Ђура (Преваранти), Војвода Орден (Цар је го!), Веселин Ћирковић (Мала школа рокенрола), Мајор Стеван Туцовић (Мали каплар), и Слон (Скоро свако може да падне, осим чапље!). Последње улоге које је остварио у Малом позоришту биле су она Лименог дрвосече у „Чаробњаку из Оза“, као и Немање у „Причи о Светом Сави“.
Бојан је активно играо и на сцени Југословенског драмског позоришта. Био је Доктор Ружић (Пучина), Францискус (Много буке ни око чега), Пандур (Врат од стакла), Живојин Јевтић (Под жрвњем); Странац/Слуга/Оелс (Из јуначког живота грађанства), Трудољубов (Записи из подземља), Луцио (Драма о Мирјани и овима око ње), Коља (Швабица), Свештеник (Федрина љубав), Гостионичар/Општински деловођа/Старац (Замак), Слуга/Гробар (Хамлет).
У Атељеу 212 наступио је као Хејнс (Бог Пакла), а у Народном позоришту у Београду као Сисојев / Тахир Закиров / Верхушкин (Играјући жртву).
У позоришту Сомбор је на самом почетку каријере, као члан ансамбла, био Ламберто (Декамерон дан раније), г-дин Болдиноти де Болдини (Путовање за Нант), Болничар (Мара Сад), Николо (Афера недужне Анабеле), Анџернон/Краљевић (Срећни Принц), Обрад Цветковић (Ружење народа у два дела), Анта (Покојник).
Сећамо га се као врсног глумца, доброг колеге и драгог пријатеља.

 

 

Драге колеге у Малом позоришту,

Чули смо претужну вијест да нас је ваш и наш колега Бојан Лазаров заувијек напустио.
Прерано за одлазак.
Памтит ћемо као великог глумца и изнимног човјека којег смо имали прилике упознати у Загребу у склопу нашег пројекта Дјечји театар без граница 2019.
У име Градског казалишта Жар птица, изражавамо вам нашу дубоку сућут.

Миланка Чоловић
 

 

„У почетку ме је много било страх Бокија. Тачније, од тога да играм са њим. Тај је, скоро параноични страх, потицао од чињенице да ми нико на сцени није могао ништа, нико није могао да поремети моју концентрацију, осим њега, који је могао да ме доведе, кад год пожели, до тога да се заценим од смеха. Никад, до краја, нисам постао имун на ту његову магију и лакоћу на сцени, потпуну контролу и жовијалност којом је господарио.“

Милош Анђелковић, глумац и члан ансамбла Малог позоришта „Душко Радовић“