О ПРЕДСТАВИ

Пошле две сестре на пијацу да продају магарца. Старија је јахала на магарцу, а млађа је ишла пешке. Када их видеше људи, питаше их како то да старија седи, а млађа хода. Заменише се. Ни то није ваљало, други им рече, како то да млађа седи, а да старија хода. На крају обе седну на магарца, али то се није допало магарцу. Затим су сјахале и кренуле пешке. Можда је некоме и то било чудно, што нико не јаше магарца, али још чудије би било када би оне носиле магарца. Схвативши да се свету не може угодити сестре се врате заједно са магарцем својој кући.

Мила Машовић-Николић,
Драматург Малог позоришта „Душко Радовић“

РЕЧ АУТОРА

ШТА?

Тема ове представе обрађује стални људски проблем са којим се сусрећемо упркос технолошком развоју човечанства. У питању jе сусрет са туђим мишљењем, које може да буде површно и осуђујуће. У жељи да угодимо свету, ми мењамо своје поступке уместо да станемо иза својих дела, чврсто и промишљено.

КАКО?

Јединственим спојем партнерске акробатике, луткарства и позоришне нарације желимо да представимо и сукобимо управо различита сценска мишљења. Било да је у питању вештина коју најчешће срећемо у савременом циркусу као што је партнерска акробатика, или преко луткарства које се незаслужено повезује са позориштем за најмлађу децу, све до бајковитих техника нарације које сваку радњу измештају у далеки свет где је све могуће.

Данка Секуловић,
ауторка пројекта, драматуршкиња и перформерка

РЕКЛЕ СУ О ПРЕДСТАВИ

Ја бих да престанем да угађам људима, ако немате ништа против.
Постоје лекције које смо учили још у основној школи, али их изнова понављамо. Зато сам одабрала  да радим ову приповетку. Са великим веровањем да је сопствено мишљење најбитније, па макар саму себе намагарчила. Ипак то није био случај, и нас три магарице постадосмо мало крдо. Доста срећна судбина за једног магарца.

Данка Секуловић,
ауторка пројекта, драматуршкиња и перформерка

Дивно је што је баш ово моја прва улога, прва сарадња са позориштем и глумцима. Имала сам слободу да осмислим лик млађе сестре по свом нахођењу, није било захтева да угађам било коме. Често пожелим да и ја могу да се смејем из публике са децом, али не желим да престанем да будем млађа сестра на магарцу у исто време. Тачно је да се свету не може угодити, али мислим да је ова представа прави угођај за нас и публику.

Софија Узур,
перформерка

Током 30 година рада у Малом позоришту „Душко Радовић“ била сам мачка, сирена, прасе… Сад сам унапређена у магарца! Својеглавост, снага, издржљивост, незамењивост када је тежак рад у питању, наивност, искреност, несаломив дух особине су којима се, као и сваки други магарац поносим. Пошто у животу ништа није случајно, као магарац ћу прославити јубиларну годину рада у позоришту. Можда се „свету не може угодити“, али мени може.

Александра Анђелковић
глумица Малог позоришта „Душко Радовић“

БИОГРАФИЈЕ ГОСТИЈУ – ПРВИ ПУТ У МАЛОМ ПОЗОРИШТУ „ДУШКО РАДОВИЋ“

Данка Секуловић
06.10.1985.

Дипломирани драматург, помало луткар, мало више акробата у савременом циркусу, са жељом да се бави савременим плесом и физичким театром. Након завршених студија бави се највише драматургијом али често ради и као асистент редитеља. Заљубљена у луткарство одлази у Русију на специјализацију за луткарску режију.  У последњих седам година члан је удружења које се бави развојем савременог циркуса ‚‚Циркусфера“, где ради као извођач, организатор, едукатор, педагог... Њена аутобиографска представа ‚‚Not the right leg“ у копродукцији „Циркусфере“, Отвореног позоришта и „Три гроша“ освојила је бројне награде на фестивалима широм Србије.  Њени радови најчешће настају у највећој оази независне културне сцене Београда, у Магацину у „Краљевића Марка“.

Софија Узур
27.03.1998.

Након што је завршила гимназију у свом родном граду Руми, придружила се циркуској трупи „Лудифицо“ у Новом Саду, где је годину дана истраживала акробације на свили у ваздуху, балансирање на жици и жонглирање где изводи свој први перформанс „Циркус гради поверење“. Наставља истраживање циркуских дисциплина учествујући у међународном пројекту у Љубљани, на фестивалу „Ана Десетница“, затим ради са београдском циркуском организацијом „Циркусфера“, усавршава партнерску акробатику и започиње своје усавршавање у оквиру те дисциплине, прикључивши се  „Еразмус+“ пројекту организованом од стране француске циркуске компаније „Un loup pour l’homme“. Затим учи циркуску педагогију у циркуској школи „Turbul“ у Француској. Стечено педагошко знање искористила је да са сарадницима из „Циркусфере“ започне и организује циркуску школу за децу у Београду.

ЛЕТЕЋЕ КРПИЦЕ

Ако су вам се допале летеће крпице у представи, ево како можете да их направите.

МАТЕРИЈАЛ:
Биће вам потребна шака пиринча, један балон и комад материјала који се зове тил.

ПОСТУПАК:
Пиринач стрпљиво убаците у балон који потом вежете у чвор. Он служи да се пиринач не расипа по кући. Затим затворен балон ставите на центар правоугаоног тила, умотате га и поново вежете у чвор, али тако да вишак материјала прави реп ваше летеће крпице.

Можете да направите онолико летећих крпица колико желите и да се играте сами или у друштву.

МОЗГАЛИЦА

Некада давно неко мудар је рекао „свету се не може угодити“. Неко још мудрији измислио је приповетку о оцу и сину, а она се чувала у сећању многих паметних нараштаја и преносила се са „колена на колено“ све док је није записао Вук Стефановић Караџић.

Да ли знаш како гласи наша народна приповетка у оригиналу?

Ако не знаш, прочитај или провери на РТС Планети.